Test: ASUS i Sapphire Radeon HD7950 3GB
Izaberite željenu stranu:
Nakon uvertire u novu generaciju Radeon grafičkih karti u vidu HD7970, red je bio da AMD predstavi i nešto ekonomičnije rešenje koje vam neće isprazniti potpuno novčanik, uz pokušaj da se napravi minimum kompromisa. Svi se sećamo Radeon-a HD5850 u najboljem mogućem svetlu, a u sličnoj meri i HD6950 koji se u prvim revizijama čak i otključavao u solidnoj meri. U skladu sa tim visoka očekivanja od HD7950 su praktično neminovna, a svaki neuspeh da bude vrlo blizu "starijem bratu" bi bila dočekana na "nož" kako od strane kritičkog tela, tako i od korisnika. Dva modela su nam stigla na test, oba sa nereferentnim hlađenjem, a proizvođači o kojima govorimo su ASUS i Sapphire. Dakle, da li Radeon HD7950 opravdava očekivanja ili ne? Saznajte u nastavku...
Nebojša Todorović
Test: ASUS i Sapphire Radeon HD7950 3GB
Nakon što je sa Radeonom HD7970 uspeo da konačno prestigne GeForce GTX580, koji je dominirao na polju performansi koje grafička karta sa jednim čipom može da pruži, na dnevni red je došao i model koji će biti ne toliko brži, ali daleko zanimljiviji zbog niže cene. Radeon HD7970 je u priličnoj meri prestigao popularni GTX580, ali je svakako pitanje da li će sličan uspeh imati i HD7950, čija bi cena trebala biti prilično niža? Takođe, sa ovim modelima AMD sve više stiče na prednosti u odnosu na konkurenciju zbog činjenice da modela baziranih na Kepler čipu neće biti još neko vreme. Ukoliko se AMD potrudi i ukoliko im je raspored adekvatan, vrlo je moguće da ubrzo vidimo i modele srednje klase zasnovane na 28-nanometarskom čipu, čije je kodno ime "Cape Verde". Verujemo da je veliki broj korisnika zainteresovan za ove proizvode, s obzirom da od Radeon-a HD5770 i Juniper čipa nismo videli novi "mid-range" GPU.
Kao što je i očekivano, AMD je iskoristio koncept koji je i do sada primenjivan prilikom predstavljanja novih modela, a to znači da ništa od novina koje je doneo Radeon HD7970 nije izostalo, pa praktično možete pročitati ranije tekstove na tu temu i znaćete šta je od tehnologija implementirano i u Radeon HD7950 - a to su AMD Radeon HD7970 3GB test i Uvodna priča o tehnologijama u Radeon HD7970 grafičkim karticama. Sa druge strane, u pogledu tehničkih karakteristika, na nekoliko ćoškova je pomalo "zakinuto", pre svega oko samog GPU-a koji je neznatno oslabljen, kao i u pogledu propisanih frekvencija koje je AMD odredio. Ipak, kao što ćete kasnije videti, proizvođačima je očigledno ostavljena mogućnost da propisane vrednosti interpretiraju prilično svojevoljno.
Van toga, nije se gotovo ništa promenilo, što znači da se koristi grafički procesor kodnog imena Tahiti, koji predstavlja čip sa DirectX 11.1 podrškom. Tu je naravno i ShaderModel 5.0, OpenCL 1.2 i OpenGL 4.2 kompatibilnost, od kojih su poslednje dve doživele unapređenje u odnosu na čipove iz Northern Islands familije. Novi GPU se zasniva na Next Generation Core iliti NGC arhitekturi koja je po prvi put izašla u javnost sa Tahiti čipom i zamenila je dotadašnji VLIW4 i VLIW5 koji se koristio u Cayman i Barts čipovima. Prva dva modela koja su nama stigla na test, potpisana su od strane kompanije ASUS i Sapphire, a mi ćemo početi od potonjeg iz dva razloga. Pre svega zbog činjenice da nam je prvi stigao na test, a drugi je to što radi na referentnim taktovima zbog čega je dosta praktičnije da bude prvi opisan.
Sapphire Radeon HD7950 Dual-Fan 3GB
Sapphire karta stiže u povećem pakovanju, koje je značajno sadržajnije od onoga na šta smo navikli. Osim same karte i osnovne opreme koja podrazumeva dokumentaciju, disk sa drajverima, DVI to VGA i naponske konvertore, stiže i kod sa "zlatnim" članstvom u Sapphire klubu, kao i HDMI kabl dužine 1,8m što je lep gest od strane ove kompanije. Skloni smo reći da bi i ostali proizvođači mogli da se ugledaju na njih, jer većina njih radi upravo suprotnu stvar. Ovo nije veliki nedostatak, ali kada za grafičku kartu potrošite više od prosečne srpske plate, sasvim je realno za očekivati da postoji makar nekakav propratni paket.
Prvo što ćete primetiti na kartici je veliki kuler koji odstupa potpuno od referentnog dizajna, a isto se može reći i za kompletnu kartu. Na njemu se nalaze dva ventilatora prečnika 90mm, sa dugim perajima koja sugerišu da će njihov rad biti jako prijatan usled niskog nivoa buke. Oko njih se nalazi plastični "oklop" koji delimično prekriva kartu, a izrađen je od crne plastike čiji je većinski deo plastika sjajne površine na kojoj, očekivano, ostaju otisci prstiju već posle prvog kontakta. Rashladni profil se sastoji od gustih aluminijumskih rebara, kroz koje prolazi pet bakarnih heatpipe-ova. Dva su debljine osam milimetara, dok su ostala tri milimetar manjeg dijametra.
Baza rashladnog tela je takođe izrađena od bakra, a kroz nju prolaze heatpipe-ova. S obzirom na to da "topotne cevi" ne naležu direktno na površinu čipa, putanja toplote je duža, pa samim tim transfer toplote nije efikasan kao kod npr. Vapor-X kulera. Drago nam je da memorija nije prepuštena sama sebi, jer Sapphire-ov model poseduje aluminijumski okvir koji prekriva GDDR5 čipove, kao i elemente naponske jedinice, što je za svaku pohvalu. Nakon uklanjanja kulera na videlo izlazi plavi PCB, refrentnog dizajna, koji u centru poseduje Tahiti čip. Naponska jedinica je prilično kvalitetno odrađena, pa je filtriranje napona prema GPU-u izvedeno u sedam faza.
Oko grafičkog procesora je raspoređeno 12 memorijskih čipova GDDR5 tipa koji formiraju magistralu od 384bita. Ovaj memorijski interfejs je identičan onom koji poseduje Radeon HD7970, a jedini razlika je frekvencija memorije u korist jačeg modela. Grafička karta komunicira sa ostatkom sistema putem PCI-Express 3.0 interfejsa, a za dodatno napajanje će vam biti potrebna dva 6pin molex konektora. Kada su video izlazi u pitanju, na raspolaganju vam se nalazi ista konfiguracija kao i kod referentnog HD7970 i HD7950 - dva mini Display Porta, HDMI i DVI što će biti dovoljno za gotovo svakog korisnika. Duž gornje ivice štampane ploče ćete naići, između ostalog, na dva CrossFireX konektora, kao i na mikroprekidač sa kojim vršite izbor između dva BIOS-a. Prvi je otvoren za modifikacije, dok je drugi zaštićen i služi za situacije u kojima sa prvim nešto pođe naopako.
Sapphire-ov model do detalja prati referentne specifikacije koje je propisao AMD. To znači da njegov Tahiti GPU poseduje 1792 Stream procesora, što nije mnogo manje od onoga što ćete naći u kompletnom Tahiti čipu (2048). Uz nešto manje teksturnih jedinica, kojih je 112 prisutno u odnosu na 128 kod punokrvnog Tahiti čipa, može se reći da završavamo sa razlikama. Broj ROP jedinica je takođe mešusobno identičan i iznosi 32, što je odlična vest za one koji se interesuju za ovu karticu. Dakle, prilikom overkloka, zbog ovakve konfiguracije, jedino će slabije skaliranje biti prisutno kod teksturnog fillrate-a i to u vrlo malom procentu. U pogledu memorije, AMD nije pošao putem smanjivanja njene količine ili "sužavanjem" interfejsa, već samo smanjivanjem njenog takta. To znači da je prisutno 3GB GDDR5 memorije sa 384bitnim interfejsom.
Kao što se vidi na slici iznad, frekvencije Sapphire-ovog modela su odgovarajući onome što je AMD propisao kao referentne vrednosti. Grafički čip je podešen na 800MHz, dok je memorija postavljena na 1250MHz, što efektivno čini 5GHz zbog činjenice da se koriste čipovi GDDR5 tipa. Ovo je, za korisnike, najbolji način da se grafičke karte segmentiraju, jer je niže frekvencije najlakše nadoknaditi prostim overklokom. Naravno, ne možete uvek računati na ovu opciju, kada je čip jednostavno neraspoložen za saradnju, ali imajući u vidu da je Tahiti generalno jako fleksibilan čip, moramo priznati da smo u velikoj meri računali na tu njegovu mogućnost.
U radu, karta se pokazala kao izuzetno tiha, a ventilatori gotovo da nisu prešli minimalni broj obrtaja. Ovo je fantastična vest za korisnike kojima je tišina velika prednost prilikom kupovine grafičke karte. Uz to temperatura nije prešla 63 podeok na celzijusovoj skali. Dakle, tiha karta sa kvalitetnim hlađenjem i relativno niskim stepenom zagrevanja obećava kada je u pitanju overklok. To je i ostvareno u velikoj meri, jer smo bez problema stigli do odlične cifre od 1000MHz za grafički čip i 6,3GHz za memoriju. Ovo su fantastične vrednosti sa kojima se pravi osetna razlika u performansama što ćete kasnije videti i u grafikonima sa rezultatima testova.
Da bismo došli do ove vrednosti, fiksirali smo broj obrtaja ventilatora na 70% od maksimuma, pri čemu vredi pomenuti da je karta i pri ovim podešavanjima bila i dalje gotovo nečujna i u slučaju da imate iole kvalitetnije kućište, ne bi narušila tišinu. Uostalo gotovo sigurno ne bi bila ništa glasnija od recimo napajanja ili bilo koje druge komponente u kućištu. Takođe, temperature su ostale u normalnim granicama i ne samo to, već su i smanjene zahvaljujući povećanom protoku vazduha. Naravno, to znači da bi bilo moguće komotno oboriti njihovu brzinu, ali u našem slučaju za tim nije bilo potrebe zbog činjenice da je i pri ovim podešavanjima vladala prijatna tišina.
