Radeon HD6550D - Overklok integrisane grafike
Izaberite željenu stranu:
AMD Llano i kompletna APU platforma su dobile veoma pozitivne kritike kao vrlo praktično rešenje koje obuhvata procesor, grafiku i čipset objedinjene pod jednom komponentom u računaru. Kao integrisano rešenje, AMD-ovi Radeoni HD6550D i HD6530D su se pokazali kao osetno bolji od svega što smo do sada videli i može se reći da je po prvi put moguć izlazak iz okvira minimalnih rezolucija i niskih podešavanja sa ovakvim GPU-om. Naravno i ovde postoje granice i u zavisnosti koliki su vam apetiti, vrlo je moguće da ćete želeti da ih pomerite. Kako je u APU-u gotovo klasičan grafički čip, jedna od stvari koja nam je pala na pamet je koliko on može još da ide i da li se išta time dobija. Kakav je odgovor možete saznati u produžetku.
Nebojša Todorović
Radeon HD6550D - Overklok integrisane grafike
Za potrebe ovog testa smo počeli od APU-a, a nabavili smo upravo ono što smo želeli, odnosno najjači model sa oznakom A8 3850 koji predstavlja klasičan četvorojezgarni procesor sa "Stars" jezgrima. Njegov nominalni radni takt iznosi 2900MHz, dok se u Turbo Core modu može "protegnuti" i do 3,6GHz. Njegova jezgra nemaju trećestepeni keš na raspolaganju, kao ni Athlon II procesori, pa se oslanja na 4MB L2 keša. Kako bi pakovanje sva tri elementa (CPU, GPU, čipset) bilo moguće, AMD je morao da pređe u 32nm litografiju.
Pored ovog Athlon-olikog procesora, drugi važan deo predstavlja Radeon HD6550D koji se nalazi u APU-u. Radi se jezgru koje nosi kodno ime SUMO, a svojim specifikacijama se ne razlikuje od ostatka Radeona, pa čak i prevazilazi određene modele niže klase. Njegove glavne karakteristike su, pre svega, 400 Stream procesora, 8 ROP i 20 teksturnih jedinica što je daleko bolje od onoga što možete naći u integrisanim, pa čak i jeftinim diskretnim rešenjima. Frekvencija na kojoj GPU deo radi je, po fabričkim specifikacijama, 600MHz, dok takt memorije zavisi od toga šta je podešeno u biosu, s obzirom da se memorija deli sa sistemom.
Osim prilično visoke vrednosti od samog starta, zanimalo nas je koliko donosi brže podešavanje memorije, jer su memorije danas zaista izuzetno povoljne, čak i brži modeli koji rade na 1600MHz i više. Takođe, vrlo je bitna činjenica da se GPU može overklokovati nezavisno od frekvencije BCLK-a, što automatski znači da nije potrebno menjati takt procesora kako bi se overklokovao HD6550D. Ovo je odlična vest za nas koji smo želeli da izolujemo grafički od ostatka sistema kako bismo došli do zaključka koliko Radeon HD6550D može da se ubrza.
Kada je ploča u pitanju koristili smo ASRock A75 Pro4 koji predstavlja ploču sa AMD A75 Hudson D3 čipsetom. Ova ploča se pokazala kao odlična za potrebe ovog testa, jer je jako "prijateljski" nastrojena prema korisnicima i vrlo je jednostavna za manipulaciju. Korišćena je 4 + 1 fazna naponska sekcija, a jako smo se obradovali i ClrCMOS tasteru na zadnjem panelu ploče, za koji smo očekivali da ćemo ga često koristiti, imajući u vidu kojim smo "poslom" krenuli da se bavimo. Obrnuto očekivanom, svega par puta smo imali potrebe da pribegnemo brisanju podešavanja u BIOS-u, zbog činjenice da nismo imali previše situacijama da sistem neće da se boot-uje.
ASRock-ova implementacija UEFI biosa je jako intuitivna, čista i uredna što nam se jako dopalo, pa bilo kakvo podešavanje nismo dugo tražili. Meniji su praktično raspoređeni, a za ono što je nama bilo potrebno, sve se nalazilo pod OC Tweaker menijem. U njemu se nalaze sve bitne postavke vezane za taktove i napone. Nakon otključavanja overklok podešavanja, prebacivanjem istih sa automatskih na manuelna, potrebne opcije su nam se otvorile.
Tu mislimo pre svega na podešavanje frekvencije GPU-a, koje, kao što smo već rekli, nije direktno povezano sa BCLK-om. Napone nismo želeli da menjamo u većoj meri, već smo ih podigli sa referentnih 1.4125V na tek nešto viših 1.45V što gotovo i da nije uticalo na povećanje temperatura u radu. Kuler koji smo koristili je bio OCZ Vendetta, a o njegovim mogućnostima nije potrebno previše trošiti reči. Dovoljno je znati da nije imao apsolutno nikakvih problema da se izbori sa A8 3850.
Nakon što smo podigli napon sledeći korak je bio ispitivanje stabilnih frekvencija koje nudi BIOS. Raspon koji je pokriven je od 600MHz do optimističnih 1,8GHz iako sumnjamo da će bilo ko po LN2 stavljati APU kako bi stigao do tih taktova. Bilo kako bilo, tražeći maksimalan takt zaustavili smo se na 960MHz. Kao što smo ranije pominjali, nismo previše očekivali od grafičkog čipa koji se "gura" između čipseta i CPU-a na vrlo maloj površini, ali kao što možete videti, ovo je zaista fantastičan rezultat.
Osim toga, povećali smo takt memorije sa referentnih 1333MHz, na 1866MHz čime smo uticali na memorijski protok. Zbog činjenice da koristi sistemsku memoriju, a time je memorijski protok direktno zavistan od sistemskog, povećanje radnog takta za 30% je prilično bitna stvar s obzirom na ograničenja integrisanih grafičkih rešenja.
