Test: Altos SUPRIMO Storia
Izaberite željenu stranu:
Nakon prvog prenosivog računara zasnovanog na Sandy Bridge platformi kompanije Intel koji smo testirali početkom nedelje, stigla nam je i konfiguracija napravljena oko procesora Core i5-2500K, koji bi u narednim mesecima mogao da predstavlja i daleko najčešći izbor zahtevnih korisnika širom sveta, budući da ste u našem uvodnom testu mogli da pročitate sve o optimizacijama, unapređenjima i napretku u performansama u odnosu na prošlu generaciju. Sada ovu novu platformu po prvi put srećemo i u jednoj serijskoj konfiguraciji, što bi mogao da bude dobar signal kada je stanje domaćeg IT tržišta u pitanju...
Dušan Kovačević
Altos SUPRIMO Storia – domaći High End
Najveći broj serijski sklopljenih konfiguracija su one najniže klase, namenjene poslovnoj primeni, internetu i osnovnojmultimediji, što, moramo reći, sasvim zadovoljava prohteve najvećeg broja kupaca. Nešto skuplji računari su obično sklop kompromisa, sa skupljim procesorom i jeftinijom grafičkom kartom, ili grafičkim akceleratorom nešto više klase, uz obavezan procesor niže. Razlog je naravno cena, i ograničena kupovna moć prosečnog kupca u našoj zemlji. Ovakve konfiguracije naravno ne zadovoljavaju krug korisnika koji ima novca, ali se ne razume u komponente – jednostavno, za njih ovakvi računari jednostavno nisu dovoljno dobri, koliko god da ih malo ima. Ipak, sa računarom koji nam je stigao iz kompanije Win Win ovo bi moglo da se promeni, a nadamo se da će i druge kompanije slediti njihov primer. Računar stiže u stilizovanoj kutiji sa vidnim natpisom „High Performance PC Machine“, što već samo po sebi ukazuje da se u njenoj unutrašnjosti nalazi nešto (za naše tržište) prilično nesvakidašnje.
 |
Kao što smo već rekli, računar pod imenom Altos SUPRIMO Storia koristi poslednji „krik tehnologije“, odnosno procesor zasnovan na najnovijoj arhitekturi kompanije Intel, nazvane Sandy Bridge, koja je predstavljena pre manje od deset dana. Core i5-2500K je po mnogo čemu interesantan procesor... iako spada u Core i5 familiju, u odnosu na prethodnu generaciju donosi veoma značajna unapređenja u performansama, posebno u nekim od primena kao što je igranje, gde su benefiti unapređenja arhitekture više nego očigledni, budući da ubrzanja iznose i 10-25%. Procesor poseduje četiri jezgra, frekvenciju od 3.3GHz inregrisani grafički čip u jačoj verziji i 6 MB keš memorije trećeg stepena, ali ne i HyperThreading mogućnosti. Ove poslednje dve karakteristike ga i razlikuju od jedinog desktop modela koji je poneo Core i7 oznaku – u odnosu na Core i7-2600 nedostaju mu 2 MB keša i HT, ali je zato cena znatno povoljnija – ušteda iznosi više od 30%, a razlika u performansama je proporcionalno (u većini primena) daleko manja.
Ipak, verovatno najvažnija karakteristika ovog konkretnog procesora je sufiks K u imenu, što po nomenklaturi kompanije Intel označava model sa otključanim množiocem. Imajući u vidu da je sa Sandy Bridge arhitekturom klok generator integrisan u sam CPU, standardni načini overkloka podizanjem osnovne vrednosti magistrale ovde više neće biti mogući, i u većini situacija biće moguće dobiti dodatnih 100-200 MHz. Naravno, K modele je moguće znatno više ubrzati jednostavnom promenom množioca naviše, i u slučaju ovog računara, čak i uz korišćenje Box kulera, moguće je dobiti stabilan rad na najmanje 4 GHz, možda i nešto više. Na tim frekvencijama performanse su jednostavno sjajne u svim situacijama. Kako god, čak i ukoliko ne overklokujete procesor, Core i5-2500K predstavlja odlično rešenje sa stanovišta performansi, jer u budžetu ostavlja dovoljno prostora da se ugrade i druge bolje komponente.
 |
Novi procesori zahtevaju i potpuno novu platformu, koju je Intel predstavio u isto vreme, i koju čine matične ploče sa Intel P67 i H67 čipsetovima. Kao što i pretpostavljate, P67 jeste viša klasa, namenjena zahtevnijim korisnicima, sa podrškom za CrossFire i SLI tehnologije, dok je druga verzija namenjena onim korisnicima kojima je često dovoljan i GPU integrisan u ovaj procesor, budući da samo ona poseduje i grafičke konektore – oni na P67 jednostavno ne postoje. Kao matična ploča za ovaj računar odabran je model kompanije MSI, P67A-GD65, čiji ste test mogli nedavno da čitate na našem sajtu, i koji je tom prilikom zaslužio nagradu „Value for money“, odnosno proizvod sa odličnim odnosom cene i performansi. Kako je celokupan test objavljen pre nekoliko dana, ovde se nećemo previše zadržavati na detaljima. Reći ćemo samo da je u pitanju model koji kupcu donosi mogućnost korišćenja jedne grafičke karte u PCIe x16 režimu ili dve u x8, četiri SATA 6 Gbps priključka, četiri SATA starije genereacije i dva eSATA porta na zadnjem panelu, ukupno četiri USB 3.0 konektora od kojih se dva realizuju dodatnim panelom, ukupno osam USB 2.0 i po jedan FireWire i LAN, kao i standardni set audio priključaka. Jednostavno, u pitanju je model koji nudi veoma mnogo za uloženi novac na svim poljima, posebno što razlike u performansama u odnosu na skuplje modele gotovo da nema... kako je sve više funkcija integrisano u sam procesor, ploča sa tog stanovišta postaje sve manje važna, ali na značaju dobijaju dodatne funkcije, prateći paket i naravno cena. U svakoj od tih kategorija MSI nudi mnogo, pa je odluka da se ovaj model iskoristi za jednu ovakvu konfiguraciju sasvim na mestu.
