Test: Intel Sandy Bridge E, najmoćnija desktop platforma

• Author: Filip Majkić [Benchmark]
• 22.11.2011 u 12:30
• Objavljeno u Procesori
• Komentari

Cele tri godine se čekalo na naslednika originalne Nehalem LGA1336 platforme, da bi se konačno Intel odlučio da predstavi Sandy Bridge E generaciju procesora koja treba da bude novo ultimativno high-end desktop rešenje. Početkom godine, Intel je predstavio Sandy Bridge jezgro koje je sa sobom donelo značajna unapređenja u arhitekturi, a samim tim i osetni skok performansi u poređenju sa LGA1156 platformom. Ono što je tom prilikom bilo interesantno je činjenica da se Intel odlučio da novo jezgro predstavi prvo kao mid-range opciju. Tek sada dobijamo "punokrvnog naslednika" high-end platforme u vidu Sandy Bridge E procesora, koji imaju težak zadatak da se pokažu značajno boljim od "običnih" Sandy Bridge modela...

Miloš Stamenković

Test: Intel Sandy Bridge E

LGA1366 i Bloomfield, odnosno Gulftown su veoma dugo ostali na snazi kao nominalno najjača platforma, dok je Sandy Bridge trebao da bude unapređenje za LGA1156 i procesore bazirane na Lynnfield jezgru. Međutim, performanse i overkloking mogućnosti (kod otključanih K procesora) koje je doneo Sandy Bridge su bili su toliko veliki, da je LGA1366 platforma postala ugrožena od navodnog mid-range procesora. Tako je Sandy Bridge pravio nezgodnu konkurenciju gotovo svim LGA1366 procesorima, a jedino je varijanta sa šest jezgara uspevala nekako da se nosi sa novom generacijom procesora.

Tako je X58 kao čipset ostao bukvalno jedina mala prednost za LGA1366 platformu, omogućavajući nešto veću fleksibilnost kada su pitanju multi-GPU konfiguracije. U ovakvoj situaciji, logično je da je high-end segmentu bilo neophodno osveženje bazirano na Sandy Bridge arhitekturi, a dotično rešenje stiže tek sada u vidu Sandy Bridge E procesora i X79 čipseta. Očigledno se Intelu nije mnogo žurilo, jer je sve ovo - nagađamo - bilo spremno i ranije, da ne kažemo odavno. Tako se može reći da je Sandy Bridge E ostavljen za ovaj momenat, za svaki slučaj ako AMD sa Bulldozer-om izvuče nekog zeca iz šešira. Od toga nije bilo ništa, mada su u Intel-u već ranije sigurno imali informaciju da AMD nema ništa što je blizu konkurentnog procesora kada su u pitanju performanse u višoj klasi. Sada Intel sa LGA2011 platformom dodatno podiže lestvicu performansi, nudeći svim zahtevnim korisnicima ubedljivo najbrže desktop rešenje.

Sandy Bridge E modifikacije

Ukoliko pogledamo mapu jezgra Sandy Bridge E procesora, možemo videti da se radi o generalno ne previše komplikovanom rešenju u poređenju sa Sandy Bridge jezgrom, i izvesti preliminarni zaključak. Intel sastavio dva quad-core Sandy Bridge jezgra i to bi bilo to. Ovo se može videti i po masivnosti samog procesora, 20,8 x 20,9 mm (435 kvadratnih milimetara) su dimenzije koje na desktopu odavno nisu viđene, pa Sandy Bridge E definitvno predstavlja ogroman CPU. Sa ovim dimenzijama ide i suludo veliki broj tranzistora od čak 2,27 milijardi, što je gotovo duplo više u odnosu na Gulftown i tri puta više od Nehalem-a. Ubedljivo najveći deo ovoga odlazi na L3 keš, jer je i sam kapacitet L3 keša po jezgru povećan za četvrtinu. Tako Sandy Bridge E ima 2,5 MB L3 keša po jezgru, što daje ukupno skoro neverovatnih 20 MB!

Ukoliko vam se računica oko broja jezgara i L3 keš memorije ne poklapa, postoji dobar razlog za to. Dakle, kada samo rekli da je Intel kod novog procesora sastavio dva Sandy Bridge jezgra, to u osnovi i jeste tačno. Sandy Bridge E tako poseduje ukupno osam jezgara, što sa po 2,5 MB L3 keša daje ukupno 20 MB. Međutim, ova varijanta Sandy Bridge E procesora namenjena je serverskom tržištu, pa će samo nova generacija Xeon procesora imati „kompletno“ Sandy Bridge E jezgro. Za desktop primene, Intel je prosto isključio dva jezgra, čime se dobija Core i7 39XX generacija procesora.

Model koji smo imali na testu, Core i7 3930K, poseduje aktivnih šest jezgara (12 kroz HyperThreading) i ukupnu količinu L3 keš memorije od 12 MB. Intel je samo kod udarnog Sandy Bridge E modela (Core i7 3960X) ostavio uključeni kompletan L3 keš, naravno minus onog dela koji pripada dva jezgra koji su isključeni. Kod ostalih Sandy Bridge E modela sa šest jezgra, za sada je to samo Core i7 3930K, L3 proširenje je isključeno, pa tako ovi procesori imaju standardnu količinu L3 keša po jezgru kao i Sandy Bridge. Ostatak priče, bar kada je u pitanju sama srž jezgra, ostaje isti kao i kod originalnog Sandy Bridge jezgra.

Dakle, po pitanju osnovne arhitekture Sandy Bridge E ne donosi ništa specijalno više u odnosu na Sandy Bridge. Čak i je povećane L3 keš memorije ograničeno samo na Xtreme Edition verziju procesora. Međutim, postoji i nešto što novom procesoru nedostaje u odnosu na originalni Sandy Bridge E. Pošto je kompletno jezgro već ogromnih dimenzija, Intel se odlučio da izbaci integrisani grafičko jezgro iz Sandy Bridge E procesora. Ovo deluje kao sasvim logičan potez, jer kome je još potreba integrisana grafika na vrhunskoj high-end platformi. Međutim, nedostatak grafičkog jezgra podrazumeva i nedostatak QuickSync-a, a ovo znači manje performanse kada je video enkoding u pitanju. Tako se dolazi malo čudnu situaciju da će staro Sandy Bridge jezgro biti brže u video kompresiji kada je podržan QuickSync od novih Sandy Bridge E procesora.

Intel kaže da Sandy Bridge E ima dva jezgra više na raspolaganju i da razlika neće biti velika, što donekle jeste tačno, ali će opet procesor sa QuickSync-om biti brži u ovoj primeni. Pored toga, QuickSync oslobađa CPU jezgra za druge aktivnosti, dok će kod Sandy Bridge E procesora morati da rade sva raspoloživa jezgra. Mesto u procesoru koje je napravljeno uklanjanjem grafičkog dela, iskorišćeno je za implementaciju novog „quad channel“ memorijskog kontrolera. Pri maksimalno zvaničnoj podržanoj brzini DDR3 memorije od 1600 MHz, maksimalna teorijska propusna moć je 51,2 GB/s. Ovo čak prevazilazi brzinu L3 keša, što bi u teoriji trebalo da omoguće dramatično bolje performanse.

Tagovi: intel, lga 2011, procesori - intel, sandy bridge e