Test: AMD Llano desktop platforma
Izaberite željenu stranu:
Konstantna borba u areni procesora traje već pune dve decenije, od momenta kada je AMD (posle neizbežne sudske arbitraže) započeo proizvodnju „klonova“ i386 procesora pa sve do danas. Međutim, tokom svih tih godina, situacija se osnovnije nije mnogo promenila: ista meta, slično odstojanje. Intel je uvek bio gigantski gigant, dok je AMD bio onaj manji proizvođač koji pokušava da naruši dominaciju. Najsvetlija tačka te borbe je za AMD bila 2003. godina, kada je K8 jezgro sa Athlon64 procesorima bilo ubedljivo najbolje CPU rešenje. Ta vremena su, ipak, daleko iza nas, a trendovi su se značajno izmenili...
Miloš Stamenković
Test: AMD Llano
Kada je Intel u penziju poslao Pentium 4 i očajnu NetBurst arhitekturu i na tržište izašao sa Conroe jezgrom, situacija je opet krenula da se vraća na staro stanje stvari... Otprilike od tog trenutka, AMD procesori nisu više bili u stanju da se bore za krunu performansi, pa su samim tim ovi procesori postali rešenje koje se može preporučiti samo u „ekonomskoj klasi“, ali uz još jednu posledicu - AMD se nije ni trudio puno da se nadmeće za sam tron, već je promenio svoju orijentaciju, čije krajnje plodove možemo da vidimo ovih dana, da ne kažemo meseci i nedelja, sa novim, pristupačnim platformama. AMD se tokom zadnjih nekoliko godina u celoj situaciji snalazi veoma dobro, pa je korisnicima na raspolaganju dosta veliki broj CPU varijanti koje predstavljaju odličnu vrednost za novac.
Sam odnos cene i performansi je adut AMD-a, jer za veoma malu količinu novca možete kupiti sasvim korektan procesor, sa kojim će ogromna većina prosečnih korisnika biti sasvim zadovoljna. Ipak, nisu u pitanju samo jeftini procesori, već je AMD tokom zadnjih godina na scenu pokušao da postavi koncept „kompletne platforme“. Kupovinom kompanije ATI, AMD je dobio pristup 3D GPU tehnologiji, koju je sve više pokušao da inkorporira u svoja desktop i mobile rešenja. Tako je dugo AMD platforma sa integrisanom grafikom bila ubedljivo najbolje takvo rešenje na tržištu, čime se opet dolazi na teren prosečnih korisnika današnjice kojima nešto posebno sem interneta, muzike i filmova i ne treba.
Naravno, grafički deo „kompletne platforme“ je integrisan u northbridge čipseta, što je rešenje koje samo po sebi ima dosta tehničkih ograničenja. AMD je tako izašao sa idejom „fuzije“, gde su CPU i GPU jedinice smeštene u isto jezgro. Ovim konceptom AMD je na početku cele „Fusion“ priče nagovestio šta je sve moguće sa ovom tehnologijom, te da nije u pitanju samo smeštanje dve totalno odvojene jedinice na isto parče silicijuma. Sama integracija CPU i GPU jedinica u jedno jezgro danas nije više nikakva novost, jer je Intel (očekivano) tu ideju već primenio na svojim Sandy Bridge procesorima.
Ipak, AMD Fusion koncept je nešto malo više od proste, kako je to popularno reći, „kohabitacije“ CPU i GPU jedinica. Tako bi GPU jedinica trebala da obavlja još mnogo više zadataka od prikazivanja slike na monitor, kao što su razne „crypto“ primene, video kompresija i obrada, i slične stvari koje zahtevaju jake FPU kalkulacije. Cela Fusion ideja definitivno ima smisla, ali je do sprovođena u praksu ipak dug put. Korak na tom putu je prvi Fusion projekat koje AMD prezentovao u okviru Brazos platforme, ali je to rešenje koje je primarno namenjeno malim, kompaktnim sistemima koji zahtevaju minimalnu potrošnju energije ali i imaju veoma ograničene performanse. Logično, neophodno je da AMD ovo prenese i na standardne desktop i mobile platforme, pa su tako od sada dostupne dve osnovne varijante: „Sabine“ platforma za „mobile“ primene, odnosno „Lynx“ za desktop primene. Srce dotičnih platformi je nova „A“ serija procesora sa kodnim imenom Llano, kojom Fusion koncept debituje na desktop tržištu procesora.
