Overkloking: Vodič za početnike
Izaberite željenu stranu:
Pojam overklokinga je tokom zadnjih desetak godina postao potpuno odomaćena stvar, prešavši put od „ilegale“ do sasvim uobičajene akcije koju svi prihvataju „kao dobar dan“. Svi proizvođači hardvera su tokom ovog vremenskog perioda prvo prihvatili overkloking kao neizbežnu stvar, da bi ga kasnije i sami koristili u svoju korist kroz propagiranje mogućnosti svojih komponenti. Tako danas bukvalno ne postoji matična ploča o kojoj proizvođač ne navodi overkloking mogućnosti, komponente koje mogu da izdrže visoke radne taktove i slične stvari. Isto važi i za većinu ostalih osnovnih komponenti PC računara, gde se oni malo više zainteresovani uvek pitaju „koliko može da razvije“...
Miloš Stamenković
Overkloking: Vodič za početnike
Sve je počelo sa procesorima koji predstavljaju srce računara, a sve ostalo je tu da na određeni način isprati overkloking procesora i da na kraju pruži što je moguće veće performanse. Logično, sami proizvođači PC procesora su u nekom periodu bili protiv overklokinga, te su na određeni način pokušavali da onemoguće ovu aktivnost. Tako nešto se u praksi pokazalo kao dosta teško, pa su entuzijasti uvek pronalazili neki način kojim će ubrzati rad određenih procesora. AMD i Intel su generalno samo u načelu bili striktno protiv overklokinga, naročito u vremenskim periodima kada je jednom ili drugom proizvođaču to odgovaralo, ili čak bilo i veoma korisno. Jednostavno, kada je nekome bilo potrebno da na određeni način pojača reklamu i prodaju svojih procesora, overklokingu su ostavljana širom otvorena vrata. Bilo je i situacija kada su overkloking mogućnosti određenog procesora slučajno isplivale na površinu, a upravo ove situacije u najvećoj meri i bile pogonsko gorivo sa kojim se povećavala popularnost overklokinga.
 |
Kada su procesori u pitanju, oni se overklokuju odavno pa je cela priču krenula da se razvija u vreme 80286 procesora, da bi već u doba Pentium procesora overkloking postao stvar na koju su gledali svi entuzijasti. Neka detaljnija istorija nije naročito bitna, jedino je možda vredno spomenuti momenat kada je overkloking „ušao na velika vrata“. Naravno, u pitanju je Pentium II era i sada mitski Celeron 300A procesor. Tada se korisnicima otvorila mogućnost da veoma lako dobiju iste (pa čak i bolje) performanse tada najjačeg Intel Pentium II procesora na 450 MHz, a da dotične performanse plate značajno manje. Sve što se događalo posle toga je bio samo logičan sled stvari, da bi smo danas stigli do situacije kada Intel i AMD nude „overkloking“ modele svojih procesora. Sve ovo ipak ne bilo moguće bez prisustva adekvatnih matičnih ploča, jer je u pitanju osnovni overkloking alat. Shodno tome, izbor matične ploče je za celu overkloking priču postao vitalan detalj.
 |
Logično, svi proizvođači su veoma brzo počeli da koriste overkloking kao element u kojem će korisnicima ponuditi više i sa kojim će se boriti protiv konkurencije, da bi danas overkloking postao jedan od glavnih argumenata u direktnom poređenju matičnih ploča. Danas je sasvim normalna stvar glasno reklamiranje overklokinga kod svih proizvođača matičnih ploča, od automatskog overklokinga pa do raznih LN2 opcija i mogućnosti. Shodno razvoju kompletne priče, overkloking je kao termin postao uobičajena stvar koja se koristi u redovnom IT razgovoru. Čak i manje iskusni korisnici, koje generalno smatramo za prosečne korisnike računara po kvantitetu i intenzitetu upotrebe (kojih je danas sve više i čine sve veći procenat korisnika), imaju bar neku osnovnu predstavu o tome šta je overkloking, iako ga sami ne koriste.
Kako se danas može reći da ukoliko bar malo ne overklokujete svoj desktop računar u stvari ne koristite u potpunosti ono što sto ste platili, ovaj vodič je ponajviše namenjen upravom onima koji se iz određenog razloga boje overklokinga. Realnog razloga za strah nema, bar kada je u pitanju lagani početnički overkloking, pa tako skupite hrabrosti, proučite uputstva i krenite u akciju.
Zašto overklokovati?
Osnovno pitanje koji će postaviti uglavnom tradicionalno konzervativni korisnici, koji strah od overklokinga vuku duži niz godina. U određenom periodu postojao realni osnov za strah od overklokinga usled mogućnosti da se procesor „havariše“ (uglavnom zbog nepažnje ili nespretnog rukovanja), ali je situacija danas bitno drugačija. Istina, i danas Intel i AMD navode da „rad propisanih okvira“ poništava garanciju, ali je u praksi veoma teško dokazi da je eventualni otkaz procesora nastupio kao rezultat overklokinga. Međutim, kako proizvođači procesora sada sami overklokuju svoje procesore preko „turbo“ funkcija i nudi modele namenjene overklokingu, zašto to korisnici ne bi iskoristili.
 |
Pored toga, svi moderni procesori imaju veoma dobre interne mehanizme zaštite, pa će se procesor automatski ugasiti ukoliko se dostigne određena temperatura ili se dođe do neke vrednosti koja je kao limit postavljena od strane proizvođača. Kako gotovo sve matične ploče nude veoma dobre opcije za podešavanje i overkloking kroz BIOS, zajedno sa opcijama automatskog overklokinga, jednostavno nema razloga zbog kojeg bi se overkloking izbegavao. Kada je već na raspolaganju, i kada se toliko reklamira i nudi, zašto jednostavno ne iskoristiti mogućnosti hardvera koji je već plaćen i iz njega izvući maksimum performansi. Realnih razloga protiv danas više nema, pa je samo pitanje u kojoj meri je neko zainteresovan da izvuče najviše brzine za svoj novac, odnosno da li želi da se "petlja" sa time...
Ukoliko neko jeste zainteresovan za overkloking, može se po svojoj situaciji i želji svrstati u neku od tri grupe. Prva grupa predstavlja najveći broj korisnika koja se jednostavno zatekla sa određenom konfiguracijom (za šta može biti više razloga), pa sada žele nekako da ubrzaju taj računar koji imaju. Drugu grupu korisnika mogu predstavljati opet početnici, ali i već iskusniji korisnici, koji imaju ograničen budžet i koji shodno tome žele da uz što je moguće manju investiciju dobiju što je moguće veće performanse. Finalna grupa predstavlja one koji jednostavno žele maksimalne moguće performanse računara, uz manji interes kada je u pitanju cena određenih komponenti.
