Test: Intel Sandy Bridge platforma
Izaberite željenu stranu:
Sandy Bridge – napredak na (skoro) svakom polju
Kada se sve ima u vidu – napredak u performansama, niža potrošnja, implementacija novih instrukcija i mogućnosti, ali i značajan iskorak na polju grafičkih mogućnosti, jasno je zašto u kompaniji Intel Sandy Bridge mikroarhitekturu smatraju jednom od svojih najvažnijih koraka u poslednjih nekoliko godina.Iako očigledno vuče korake iz Nehalema, predstavljenog pre više od dve godine, nove mogućnosti, neke „reciklirane“ ideje i odlična implementacija čine Sandy Bridge više nego dostojnim naslednikom... i procesorom kojim Intel zakoračuje u budućnost. Neke implementirane mogućnosti, pre svega hardver posvećen kodiranju i dekodiranju video sadržaja, posebno je važan, budući da prati projekcije trendova u narednih nekoliko godina, u kojima se očekuje da će video saobraćaj koji kreiraju sami korisnici činiti oko 90% celokupnog internet saobraćaja... imati procesor koji kompresiju može da obavlja praktično „u letu“ predstavljaće nesumnjivu prednost.
 |
Možda će se nekome učiniti da napredak na polju sirovih CPU performansi nije dovoljno veliki, ali se sa time ipak ne slažemo – performanse i prethodne generacije su ionako već više nego dovoljne za veliku većinu korisnika, a Sandy Bridge još malo podiže lestvicu. U pojedinim situacijama napredak u istoj cenovnoj kategoriji je gotovo neverovatan – Core i5-2300 je u svim situacijama znatno brži u odnosu na Core i5-750. Kada su pre nekoliko meseci procureli prvi rezultati u igrama, moramo reći da smo bili skeptični... ovo testiranje nas je u potpunosti razuverilo, i Sandy Bridge mikroarhitektura mnogo doprinosi udobnijem igranju. Čak i u slučaju klasične GPU-bound igre kao što je Crysis Warhead, samo promena procesora i ploče obezbedila je par frejmova više, dok je u igrama koje zahtevaju daleko više procesorske snage, kao što je testirani Dawn of War II (a kažu i veoma popularni Starcraft II) napredak daleko značajniji – mi smo izmerili 25%, što je više nego sjajno, i to u HD Ready rezoluciji, u kojoj već i grafička karta igra određenu ulogu, koliko god jaka bila.
 |
Naravno, ostaje jedan „problem“ koji će (moguće) imati i dalekosežne posledice po ovu granu industrije, posebno dekstop računare visokih performansi – overklok. Naime, iako sami procesori poseduju izuzetan overklok potencijal, što dokazuje i veoma agresivan Turbo režim rada nekih od njih, takve stvari će biti dostupne samo onima koji su spremni da izdvoje nešto više novca za modele koji u omenu poseduju sufuks K, odnosno dolaze sa otključanim množiocem. Na sreću, razlika u preporučenim cenama ovih modela je daleko manja nego u prethodnoj generaciji, u kojoj su oni bili svojevrstan probni balon – Core i5-2500K će od običnog 2500 biti skuplji za 11 dolara na količini od 1000 komada, a razlika će u slučaju Core i7-2600K modela biti nešto veća – 23 dolara, ali ni tada previše značajna.
Kada je sama margina za overklok u pitanju, ne treba previše brinuti – sa iole boljim kulerom K modeli će dostizati 4.5 GHz, ali kako stoje stvari, ni gornja granica neće biti mnogo dalje... početna iskustva govore da je maksimum koji se može očekivati tu već oko 5 GHz, ukoliko nove verzije BIOS-a za matrične ploče ne poprave situaciju. Naravno, ovo su sjajni rezultati, budući da je sama arhitektura veoma efikasna, i na tim frekvencijama će praktično svaki posao biti jednostavan zadatak. Kod modela sa zaključanim množiocem situacija je mnogo lošija, i Intel je konačno uspeo u onome što je odavno hteo da uradi... da ograniči overklok jeftinijih modela kako ne bi ugrožavali prodaju skupljih – uvećanje kloka magistrale i za 5 MHz u mnogim slučajevima će biti nemoguć zadatak. Na žalost, čini nam se da je ovo samo početak, i da bi ovakav način pristupa tržištu u narednim generacijama procesora mogao biti još izraženiji... i agresivniji.
 |
Jedina stvar koja bi ovo možda mogla da promeni je konkurencija, koju će kompanija AMD predstaviti u narednim mesecima u vidu potpuno nove Bulldozer arhitekture. Iako se za sada o performansama ne zna mnogo, najave koje dolaze iz ove kompanije su veoma optimistične, iako to naravno ništa ne mora da znači... kao što nije značilo ni u prethodnoj generaciji, u kojoj je Intel bio više nego dominantan. Naravno, sa stanovišta kupaca, svakako ne bi bilo loše da se AMD ozbiljnije uključi u trku, i da uspeju da se približe po performansama, a ne pariraju samo povoljnom cenom.Naravno, ne treba zaboraviti ni ostatak ponude ove kompanije – desktop Fusion čip kodnog imena Llano, najavljen za sredinu, i Zacate/Ontario koji će biti predstavljen sutra. Ipak, za defintivan sud o svemu ovome moraćemo da sačekamo još nekoliko meseci, kada se situacija na tržištu dodatno iskristališe.
 |
Kada je sam Intel u pitanju, Sandy Bridge u strategiji ove kompanije predstavlja „Tock“ korak, odnosno uvođenje nove procesorske mikroarhitekture. Već sada je poznato da će njegov naslednik biti predstavljen početkom naredne godine, možda još jednom tokom manifestacije CES 2012. Ova generacija procesora predstavljaće „Tick“, nosiće ime Ivy Bridge, i predstavljaće trenutak uvođenja potpuno novog proizvodnog procesa – proizvodnja u tehnologiji 22 nm otpočeće već u drugoj polovini ove godine. Nova generacija procesora kompanije Intel je samo novi korak na putu koji će verovatno završiti SoC (System-on-Chip) rešenjima visokih performansi, kod kojih će i poslove koje danas obavlja PCH/SouthBridge preuzeti na sebe centralni procesor, i integracija klok generatora u sam CPU je svakako još jedan putokaz u u tom smislu. Da li će procesori biti popularni? Nemamo ni najmanju dilemu – ukoliko Bulldozer podbaci, Intel će, zahvaljujući Sandy Bridge arhitekturi, inovacijama i predviđanjima trendova, biti jači nego ikada.
