Test: Intel Sandy Bridge platforma
Izaberite željenu stranu:
Dostupni modeli, cene, tržišno pozicioniranje
Čini nam se kao nikada do sada, kompanija Intel ima veoma ambiciozne planove kada je nova mikroarhitektura u pitanju. Naime, prema najavama, očekuje se da novi procesori predstavljaju 20% od ukupno isporučenog broja već u prvom kvartalu 2011. godine, a taj procenat će samo dalje rasti u narednim mesecima. Poređenja radi, LGA 1366 platforma ni u jednom trenutku, pre svega zbog znatno više cene, nikada nije preskočila više od par procenata tržišnog udela, a trenutno se kreće negde oko 1%. Ovo definitivno znači da će LGA 775 praktično biti „penzionisan“, i da se Intel ovim potpuno okreće budućnosti.
 |
Kako bi ispunili ove ambiciozne planove, u Intelu su najavili da će u narednih nekoliko dana predstaviti ukupno 29 novih procesora i 10 novih čipsetova (iako su svi oni podvrste već pomenutih P67 i H67). Kao što se i očekivalo, procesori će koristiti imena već postojećih familija – Core i3, Core i5 i Core i7. Veoma je interesantna činjenica da je većina Core i7 modela namenjena tržištu prenosivih računara, uključujući i jedan Extreme Edition model, Core i7-2920XM. Ipak, verujemo da je većini najinteresantnija ponuda za desktop računare, pa ćemo se na njoj i malo detaljnije zadržati. Kao što smo već rekli, na samom vrhu smešten je jedan Core i7 model, oznake 2600, koji će se prodavati u ukupno tri verzije – standardna, „K“ sa otključanim množiocem i „S“ sa nižom potrošnjom. Ovo je ujedno i jedini desktop procesor više klase koji će posedovati HyperThreading mogućnost, odnosno uz četiri fizička, posedovaće i četiri „virtuelna“ procesorska jezgra, Intel HD Graphics 3000 verziju integrisanog grafičkog čipa, sa aktivnih 12 izvršnih jedinica, kao i ukupno 8 MB L3 keš memorije.
 |
Veliki broj modela pripadaće Core i5 familiji, i posedovaće četiri CPU jezgra, ali bez HyperThreadinga – ukupno sedam. Najjači od njih biće upravo model koji smo danas testirali, Core i5-2500K, sa otključanim množiocem i jačom verzijom grafičkog čipa, kao i 6 MB keš memorije trećeg stepena. Naravno, i u ovom slučaju biće predstavljeno nekoliko verzija niže potrošnje.
 |
Na kraju, ukupno četiri procesora pripadaće Core i3 seriji, posedovaće dva jezgra, HyperThreading mogućnosti i 3 MB L3 keš memorije. Dva modela biće deklarisana na potrošnju od 35 W, i predstavljaće desktop Sandy Bridge-a sa najmanjom potrošnjom.Kada smo već kod potrošnje u pitanju, većina desktop modela deklarisana je na 95 W – ozuzetak su naravno Core i3, koji će tokom rada potrošiti najviše 65. Štedljive verzije jačih modela će trošiti upravo toliko, ali i raditi na nešto nižim frekvencijama, dok će jedan model, Core i5-2500T trošiti samo 45 W, ali uz radnu frekvenciju od samo 2.3 GHz. Ipak, baš za ovaj procesor je vezana i jedna veoma interesantna činjenica, budući da on poseduje svakako najagresivniji Turbo režim rada od svih desktop modela – prilikom ovog automatskog overkloka, radna frekvencija može dostići čak 3.3 GHz, odnosno 1000 MHz više, što ga čini apsolutnim šampionom u ovoj kategoriji. Jači modeli mobilnih verzija će se u nekim situacijama, kada je opterećeno samo jedno jezgro, overklokovati i još više, sa 2.3 na 3.4 GHz.Naravno, Intel ne zaboravlja ni ULV modele, pa su čak tri Sandy Bridge procesora deklarisana na samo 17 W, uključujući i jaču verziju integrisanog grafičkog čipa.
 |
Kada se cene u pitanju, posebno na desktop tržištu, lako se da zaključiti da će Sandy Bridge procesori jednostavno istisnuti dosadašnje Clarkdale/Lynnfield modele... jedan od danas testiranih procesora, Core i5-2300, dolazi sa preporučenom cenom od 177 dolara u količini od 1000 komada, što znači da će maloprodajna cena u domaćim prodavnicama svakako biti ispod 200 evra. Jednostavno, očigledno je da je Intel odlučio da bude veoma agresivan, i zameni postojeću ponudu potpuno novom, bržom, ali i jeftinijom za proizvodnju. Naime, dosadašnji Lynnfield modeli proizvode se u 45 nm tehnološkom procesu, i samim tim po površini ne mogu da pariraju proizvodnom cenom Sandy Bridge-u koji koristi 32 nm. Sa druge strane, aktuelni Clarkdale/Arrandale i drugi modeli, koji poseduju i integrisani grafički čip, imaju drugi problem – grafičko jezgro, Intel GMA HD, i dalje se proizvodi u 45 nm, i po površini je veće od CPU dela, a i sklapanje tog procesora košta više... jednostavno, Sandy Bridge predstavlja win-win situaciju kada je kompanija Intel u pitanju, i stoga uopšte ne treba da čudi činjenica da će biti ovoliko agresivni u tržišnom nastupu.
Naravno, „najviša“ klasa i dalje ostaje LGA 1366 platforma, posebno šestojezgarni Gulftown, ali je to tržišna niša u kojoj Intel ionako nema konkurenciju, i koja se prodaje veoma malo. Naravno, skuplje verzije četvorojezgarnih Core i7 procesora, onih iz 900 serije, biće i te kako ugrožene pojavom Sandy Bridge-a, ali ni to nije činjenica zbog koje će se u Intelu previše uzbuđivati – na njima je zarada ionako manja, prodaja je malog obima, a ti modeli će ionako ostati rezervisani samo za onu usku grupu koja ima potrebu za ogromnim količinama radne memorije i velikom propusnošću.
