Test: Intel Ivy Bridge, nova generacija Intel desktop procesora
Izaberite željenu stranu:
Nova generacija procesora kompanije Intel je konačno stigla. Ambiciozno, ali sa dozom opreza, najavljuju se pomaci u mnogim aspektima rada modernih procesora. Hoće li Ivy Bridge opravdati očekivanja? Ispitujemo performanse novih Intel procesora, kako bismo zadovoljili silnu znatiželju javnosti vezanu za mogućnosti nove generacije čipova. Pred nama je Intel Ivy Bridge, i sasvim je sigurno da je došao trenutak koji su mnogi čekali kada su odlučivali kada je kupovina novih desktop i mobilnih mašina u pitanju.
Miloš Stamenković
Test: Intel Ivy Bridge
Nakon više pomeranja datuma izlaska, Intel je konačno i zvanično predstavio Ivy Bridge generaciju procesora koju kompletna IT javnost već izvesno vreme očekuje. Iako je najavljeno unapređenje performansi u situaciji „klok za klok“ u rasponu od 5 do 15 procenata, što i nije impozantan pomak, od Ivy Bridge procesora se ipak očekuje dosta. Intel već nekoliko godina primenjuje dosta agresivni „Tick-Tock“ plan razvoja, koji generalno znači da se svake godine dobija nova serija procesora. „Tock“ korak označava primenu nove arhitekture sa već standardnim proizvodnim procesom, dok „Tick“ predstavlja lagana unapređenja postojeće arhitekture sa prelaskom na novi, „sitniji“ proizvodni proces. Ukoliko u proceduru dodamo i činjenicu da Intel ima dve odvojene platforme, jasno je zbog čega na gotovo svakih šest meseca imamo priliku da testiramo neke nove procesora iz Intela.
Sam Ivy Bridge, kao direktni naslednik Sandy Bridge jezgra predstavlja „Tick“ korak, ali ovoga puta su modifikacije unutar procesora nešto veće nego što bi to bilo očekivano. Ivy Bridge donosi određene modifikacije na CPU delu procesora, ali i dosta veća unapređenja po pitanju GPU jedinice. Tako se od integrisane grafike u Ivy Bridge procesorima očekuje da ponudi i do 50 procenata veće performanse u odnosu na Sandy Bridge ekvivalent. Upravo zbog ovih unapređenja, Intel naziva Ivy Bridge „Tick+“ korak, jer su modifikacije na grafičkom jezgru daleko veće od standardnih modifikacija koje su napravljene na CPU jedinici.
Performanse integrisane grafike su za Intel uvek bile slaba tačka, a smeštanje GPU jedinice na jezgro procesora nije donelo dovoljan skok performansi da bi u tom segmentu bile dovoljno konkurentne. Sa Ivy Bridge jezgrom se očigledno želi dodatno smanjiti jaz između onoga što nudi konkurencija po pitanju integrisane grafike, pa je stoga i normalno što su GPU unapređenja mnogo veća u odnosu na centralni deo procesora. Naravno, pored GPU modifikacija, veoma značajna stavka koju donosi Ivy Bridge je prelazak na novi 22nm proizvodni proces koji treba da obezbedi manji TDP, manje troškove proizvodnje i neizbežno veću overkloking marginu, odnosno bar bi tako u teoriji trebalo da bude.
Osnovni detalji
Bazični detalji vezani za arhitekturu Ivy Bridge jezgra se mogu podeliti na dva dela: korekcije na CPU delu jezgra i modifikacije na GPU jedinici. Naravno, primarna stvar pri svakom „Tick“ koraku je prelazak na novi 22nm proizvodni proces. Svako „usitnjavanje“ dovodi do smanjenja TDP-a i potrošnje energije, pa bi tako Intel sa Ivy Bridge jezgrom trebao da ponudi svoj prvi „quad-core“ procesor sa TDP-om od 35W. Pored smanjena potrošnje, 22nm proizvodni proces donosi i mogućnost podizanja maksimalne brzine procesora, uz logičan rast overkloking mogućnosti.
Intel na samom startu Ivy Bridge puta neće ići sa mnogo većim frekvencijama u odnosu na Sandy Bridge, pa tako najjači model Core i7 3770K radi na 3.5 GHz uz maksimalni turbo takt na 3.9 GHz. U poređenju sa Sandy Bridge taktovima, ovo i nije velika razlika. Očigledno da je Intel smatrao da je boljitak performansi koje donose sama unapređenja jezgra za sada dovoljan, i da nema potrebe ići sa značajno većim taktovima. Pored ovih karakteristika, novi 22nm proizvodni proces Intelu donosi i primetnu uštedu. Broj tranzistora kod Ivy Bridge jezgra je 1,4 milijardi, što je solidan rast u odnosu na 1,16 milijardi koliko ima Sandy Bridge. Međutim, zahvaljujući 22nm proizvodnom procesu, površina Ivy Bridge jezgra je skoro dupla manja u odnosu na Sandy Bridge, što automatski znači da se može proizvesti više procesora po „wafer-u“, a to opet implicira i manje ukupne troškove proizvodnje.
Ipak, samo usitnjavanje na 22nm proizvodni proces nije jedini novitet, već je Ivy Bridge prvo jezgro koje koristi Intel „Tri-Gate“ tranzistore. Sistem koji se krije iza „Tri-Gate“ oznake u stvari predstavlja novu tehnologiju „pakovanja“ tranzistora. U odnosu na standardni način, gde se tranzistori pakuju u istoj liniji i na istoj ravni (planarno), novi Tri-Gate sistem poseduje „3D peraje“ koje ima tri strane umesto samo jedne. Ovaj pristup omogućava da tranzistori na većoj površini kontrolišu protok struje, čime se dobijaju bolje performanse pri promeni stanja, uz manju potrošnju energije. Uvođenje „Tri-Gate“ tranzistora je bilo gotovo neophodno, jer bi klasičnim 22nm proizvodnim procesom već bilo problematično spakovati veliki broj tranzistora na malom prostoru, a pri tome očuvati adekvatnu efikasnost samih tranzistora. Primena „Tri-Gate“ tehnologije omogućava Intelu da ostvari pomenute uštede u proizvodnji, ali i mogućnost daljeg razvoja 22nm proizvodnog procesa.
Ako znamo da „Tick“ korak treba da predstavlja laganu modifikaciju postojeće arhitekture, ostaje pitanje zbog čega Ivy Bridge ima za 20% veći broj tranzistora. Kada je CPU jedinica u pitanju, Ivy Bridge se drži ove formule. Unapređenja u jezgru postoje, ali ona se uglavnom odnose na doterivanje i sređivanje, dakle bez većih korekcija. Ipak, i ove modifikacije donose unapređenje performansi, pa tako Ivy Bridge procesori u odnosu na Sandy Bridge nude oko 5 do 10 procenata bolje performanse na istom radnom taktu. Logično, razlika nije alarmantna, ali je to tačno po „Tick“ planu. Ne treba zaboraviti dobitak u manjoj potrošnji i većim overkloking dometima.
Ipak, ono na šta su „otišli“ tranzistori u Ivy Bridge procesorima je GPU jedinica. Upravo zbog tih većih GPU promena, Intel u svojim prezentacijama označava Ivy Bridge kako „Tick+“ korak, jer je GPU pretrpeo mnogo veće modifikacije u odnosu na CPU deo procesora. Broj izvršnih jedinica GPU-a je povećan sa 12 kod Sandy Bridge-a na 16, što automatski znači da GPU deo sada zauzima veći deo celog Ivy Bridge procesora.
