Test: AMD A8-3870K Black Edition - Llano za overkloking
Izaberite željenu stranu:
AMD je odlučio da početkom godine proširi ponudu APU Llano procesora sa dva nova modela, A8-3870K i A6-3670K, koji treba da priviku dodatnu pažnju među korisnicima koji su zainteresovani za ovaj tip platforme. Primarna razlika ova dva modela u odnosu na one koju su već ranije bili dostupni na tržištu je overkloking mogućnostima, uz za po 100 MHz veći radni takt. Tako A8-3870K radi na 3 GHz kada je u pitanju CPU deo procesora, dok je brzina GPU jezgra i dalje 600 MHz, uz brzinu DDR3 memorije od 1866 MHz.
Miloš Stamenković
AMD A8-3870K - Llano za overkloking
Minimalna korekcija kada je u pitanju brzina možda i ne znači toliko, ali je glavna prednost koju imaju A8-3870K i A6-3670K procesori potpuno otključan množilac. Dakle, u već poznatom „Black Edition“ stilu, sada je moguće veoma lako overklokovati ove Llano procesore i na taj način izvući maksimum brzine za uloženi novac. Naravno, ovo je istovremeno dobra prilika vidimo koji su stvarni limiti prve AMD Fusion tehnologije i samog Llano jezgra.
Llano arhitektura
Kada je u pitanju podsećanje na karakteristike Llano arhitekture, možemo reći da je u pitanju sublimacija aktuelnih AMD tehnologija koje su zapakovane Fusion paket. Dakle, u osnovi je reč o kombinaciji Athlon II X4 procesora, AMD 870 northbridge-a i Radeon HD5570 grafičkog procesora. Naravno, sam poduhvat smeštanja sve ove tri navedene celine predstavlja veliki uspeh, pa je tako Llano ujedno i prvi AMD desktop procesor koji je izrađen u 32nm proizvodnom procesoru. Za ovaj proces je zadužen, sada kao partner AMD-a, GlobalFoundries koji je uspeo savlada sve izazove i implementira neophodna rešenja za proizvodnju 32nm procesora. Interesantno, Llano i Sandy Bridge imaju veoma sličan broj tranzistora (oko milijardu), kao i sličnu ukupnu površinu jezgra.
Llano je tek nešto veći sa 228 kvadratnih milimetara, naspram Sandy Bridge-a koji ima površinu od 216 kvadratnih milimetara. Ove sličnosti u broju tranzistora i dimenzijama ipak ne znače mnogo kada je u pitanju stvar „ispod haube“, jer se dotična dva procesora veoma razlikuju u svojoj internoj arhitekturi. Sandy Bridge jezgro predstavlja klasični CPU kome je samo dodato grafičko jezgro i koje zauzima tek petinu prostora i broja tranzistora. Sa druge strane, AMD sa Llano procesorom samoj GPU jedinici daje mnogo veći značaj, pa tako GPU deo zauzima gotovo polovinu prostora i tranzistora.
Kada je u pitanju sama GPU jedinica kod Llano procesora, AMD je primenio već dobro poznato rešenje, uz par neophodnih modifikacija radi bolje funkcionalnosti u ovom paketu. Kodna oznaka za GPU jezgro je „Sumo“, a dotično jezgro predstavlja varijantu Redwood GPU-a. Tako opet GPU kod Llano procesora nosi oznaku HD6XXX, a samo jezgro je bazirano na Radeon Mobile 5XXX generaciji grafičkih procesora. Zvuči malo komplikovano, ali je to jednostavno tako zbog prakse da se već postojeće tehnologije i rešenja uz minimalne modifikacije preimenuju drugim kodnim imenom i oznakom. Maksimalni podržani takt memorije kod obe varijante procesora je i dalje 1866 MHz, pa se razlika u brzini samih GPU-ova stvara u na osnovu broje aktivnih jedinica.
Samo pitanje rada sa memorijom je jedan od bitnijih detalja, jer je grafičko Sumo jezgro u odnosu na Redwood moralo da prođe kroz dve modifikacije. Prva se odnosi na korekcije memorijskog interfejsa, pošto je trebalo omogućiti da GPU koristi „dual channel“ DDR3 memoriju preko integrisanog nortbridge-a. Pristup memoriji je uvek bio problematična stvar kada su u pitanju bilo koja integrisana grafička rešenja, jer je taj pristup uvek spor i predstavlja usko grlo. Intel je kod Sandy Bridge procesora primenio „Ring BUS“ rešenje kako bi redukovao ovaj problem, dok Llano ne poseduje slično rešenje, pa čak ne može ni da koristi keš memoriju CPU (APU) dela procesora.
Ipak, AMD je morao da implementira određeno rešenje kako bi GPU imao što brži i lakši pristup memoriji. To rešenje je mogućnost GPU-a da direktno pristupa sistemskoj memoriji, bez ikakvog uticaja na ostala CPU jezgra. Pored toga, GPU ima veći prioritet kod pristupa memoriji od CPU (APU) jedinica u procesoru, čime treba da se minimalizuje problem oko pristupa memoriji. Drugo unapređenje kod GPU jedinica u Llano procesorima je UDV (Unified Video Decoder) koji je sada u verziji tri. Podržani su svi popularni HD video formati, zajedno sa MVC kodecima koji su neophodni za 3D video.
Što se tiče CPU dela Llano procesora, AMD je primenio K10 „Stars“ arhitekturu koja se već odavno koristi i aktuelna je na AM3 procesorima. Shodno tome, čiste CPU performanse bi trebalo da budu gotovo identične u odnosu na ono što nude, na primer, Athlon II X4 procesori. Da podsetimo, glavna razlika između Athlon II i Phenom II procesora je u L3 keš memoriji, gde Athlon II modeli apsolutno ne poseduju L3 keš memoriju. Logično je da i Llano procesori ne poseduju veliki deljeni L3 keš, ponajviše iz „prostornih“ razloga. Jednostavno, velika količina L3 keša zahteva mnogo prostora i tranzistora, za šta u ovom momentu kod Llano procesora nema mesta. Ipak, kako bi se napravilo bar minimalno unapređenje performansi u odnosu na Athlon II X4, AMD je napravio malu modifikaciju jezgra, koje se kod Llano procesora zove Husky.
Zvanični podatak AMD-a je šest procenata brži rad Llano procesora, a to je ostvareno sa par relativno lakih modifikacija. Kako L3 keša nema, logično rešenje je povećanje L2 keš memorije pa tako svako Llano jezgro poseduje 1 MB L2 keša. Dakle, svako jezgro sada ima duplo više L2 keš memorije u odnosu na Athlon II, pa se tako nedostatak L3 keša u ovoj situaciji i nije tako strašan. Pored ovog povećanja, Husky jezgro poseduje malo unapređene „branch predicton“ jedinice, uz opet povećanje „reorder“ i „store“ bafera, i to je u osnovni sve kada su u pitanju modifikacije K10 arhitekture.
