Test: Kad Wi-Fi zataji - D-Link Access Point uređaji
Izaberite željenu stranu:
Wi-Fi je postao vrlo čest i bitan vid deljenja Interneta u kućnom i poslovnom okruženju. U slučaju LAN mreža, situacija je bila jednostavna. Svaki korisnik je morao imati razvučen kabl do svog računara i onog momenta kada se prevaziđu peripetije razvlačenja kablova i korisnik dobije fizičku vezu sa ostatkom mreže, stvar je rešena. Wi-Fi je mnogo lakši za implementaciju, ali to ne znači da i on nema svojih problema. Kada su u pitanju klasični stambeni i mali kancelarijski prostori, uglavnom je jedna Wi-Fi pristupna tačka dovoljna, ali šta raditi kada na nekim mestima signal jednostavno nije dovoljno jak? Dva D-Link AP-a su bila tu da nam priteknu u pomoć.
Bojan Dančuo
802.11
Wireless standard 802.11, popularno zvani Wi-Fi, trenutno je glavni standard za bežične mreže kratkog dometa. Srećemo ga u kafićima, domovima, malim i velikim firmama. Trenutno je nemoguće prošetati nekom urbanom sredinom sa uključenim Wi-Fi prijemnikom i ne uhvatiti par desetina aktivnih mreža. Trenutno preovlađujući Wi-Fi standard je još uvek 802.11g, koji postoji već duže vreme, uređaji bazirani na njemu su postali vrlo jeftini, a pruža sasvim pristojne brzine koje idu do teoretskih 54 Mbit/s. Njegov naslednik 802.11n, koji je standardizovan tokom prošle godine i pruža maksimalne brzine od 150, 300, pa čak i 600 Mbit/s, kao i veći domet, počinje polako da preuzima glavnu ulogu, a kako mu se tržišno učešće povećava, cena polako ide naniže.
802.11 standard koristi za svoj rad predviđene slobodne frekvence i to 2,4 GHz za 802.11b, g i n, i 5 GHz za 802.11a i n standarde (n standard može koristiti obe frekvence). Trenutno preovlađujući standard je 2,4 Ghz, frekvenca na kojoj sada već postoji poprilična gužva i koju pored Wi-Fi uređaja dele i bežični telefoni, bluetooth uređaji, a i mikrotalasne pećnice mogu dovesti do smetnji jer emituju u tom opsegu. Sama okolina 2,4 Ghz je za svrhe Wi-Fi emitovanja podeljena na kanale, pa tako imamo 13 kanala na potezu od 2,4000 do 2,4835 GHz, sa razmakom od 5 MHz između njih. Kako je širina kanala 22 MHz dolazi do preklapanja, tako da efektivno možemo imati uporedo tri uređaja koji emituju, a da pri tome ne smetaju jedan drugom. To se postiže tako što recimo uređaj 1 emituje na kanalu 1, uređaj 2 na kanalu 6, a uređaj 3 na kanalu 11. Praksa je pokazala da raspored uređaja koji emituju uglavnom teži takvom rasporedu. Skoro svi noviji Wi-Fi uređaji imaju pored ručnog podešavanja kanala i automatsko, pa je najbolje ostaviti to podešavanje automatici koja će onda naći najslobodniji kanal i emitovati na njemu.
 |
Pošto je 2,4 Ghz slobodna frekvenca i svako ima pravo da emituje u njoj, gužva i međusobno ometanje je neizbežno. Kao preventiva toga donete su zakonske odredbe o maksimalno dozvoljenoj snazi emitovanja da bi se sprečile situacije gde komšija sa većom antenom i jačim odašiljačem može da šeta laptopom po celom komšiluku sa odličnim prijemom, ali zato svi ostali bivaju ugušeni u svojim sopstvenim kućama snagom njegovog signala. Svi uređaji na tržištu se naravno povinuju tim zakonima i funkcionišu u zadatim granicama, što naravno ne znači da ne postoji neka mala rezerva u snazi koju možete iskoristiti ako vam baš zafali. Ovom prilikom nećemo dalje širiti priču o samom standardu, već ćemo se pozabaviti graničnim situacijama u kojima vam nedostaje malo da imate dobar signal i kako u tom slučaju dobiti baš to malo koliko vam nedostaje.
Kako povećati domet?
Wireless signal je klasičan elektro-magnetni talas koji se povinuje svim zakonima kojima podležu i druga EM zračenja na sličnim frekvencama. Snaga mu opada sa razdaljinom, a prepreke mu takođe znatno umanjuju snagu u srazmeri sa svojom debljinom i u zavisnosti od materijala od kojeg su napravljene. Treba imati u vidu da signal uglavnom putuje pravolinijski, pa debljina zida kroz koji signal prolazi pod uglom od 90 stepeni nije uopšte ista kao debljina zida kroz koji signal prolazi pod uglom od 45 stepeni. Kada signal nije dovoljno jak na odredištu, dolazi do gubitka performansi u komunikaciji. Količina grešaka u prenosu koje je potrebno ispraviti je mnogo veća, adapteri obaraju brzinu da bi kompenzovali za slab signal sve do momenta kada je signal previše slab da bi se uopšte prenele neke korisne informacije putem njega.
 |
Kako možemo popraviti stanje u takvoj situaciji, a da pri tome ne menjamo lokacije predajnika ili prijemnika?
Jača antena je naravno rešenje koje se odmah nameće. Bolja antena u startu znači veću snagu emitovanja, kao i veću osetljivost kod prijema. Treba imati u vidu da postoji zakonsko ograničenje u snazi omni antene koje se mora poštovati da se ne bi ometali drugi uređaji koji komuniciraju u tom frekventnom opsegu.
 |
Usmerena antena je vrlo interesantno rešenje jer omogućava povećanje efektivne snage signala čak do 6 puta bez potrebe za jačim predajnikom. Nedostatak ovog rešenja je to što antena onda emituje u jako uskom snopu i eliminiše sve druge korisnike koji nisu na liniji emitovanja. Ovo rešenje je zgodno ako ste jedini korisnik wireless-a i nemate dovoljno jak signal baš na lokaciji koju uvek koristite. Postoje gotova kućna rešenja u vidu malih paraboličnih antena, kao i home-made varijante u vidu popularnih „kantena“ koje se prave od konzervi ili poznatog Windsurfer-a Ez-12. Za Ez-12 možete skinuti template na Internetu i odštampati model po kojem ćete iseći karton sa nalepljenom alu-folijom koji se onda oblikuje u reflektor koji se može navući na bilo koju postojeću antenu na Wi-Fi uređaju i tako dobiti praktično besplatno povećanje jačine signala u određenom pravcu.
 |
Dodavanje Repeater-a je malo skuplje rešenje jer zahteva još jedan mrežni uređaj, najčešće access point, koji se onda ponaša kao pojačivač signala. Repeater prima signal od originalnog Wi-Fi uređaja, retransmituje ga, a onda radi to isto u obrnutom pravcu od korisnika ka izvoru. Na ovaj način praktično duplirate domet u određenoj oblasti, a pri tome više korisnika može koristiti Wi-Fi mrežu bez obzira da li se nalaze u dometu originalnog predajnika ili repeater-a.
 |
U prošlom testu ovog tipa testirali smo uticaj jače antene na kvalitet prijema, a sada ćemo nastaviti tamo gde smo stali i testirati kako funkcionišu dva access point-a u repeater modu, u ovom slučaju novom standardu za proširenje bežičnih mreža pod imenom Wireless Distribution System (WDS).
