Test: Gigabyte G1.Sniper 2
Izaberite željenu stranu:
Gigabyte je još početkom godine predstavio prvi model matične ploče koji pripada novoj "G1.Killer" seriji, koja je kreirana kao ultimativno rešenje za sve "ubistveno" ozbiljne korisnike, overklokere i gamere. Meta koja je ciljana je veoma jasna, pa je nišan fokusiran na konkurentske "gaming" modele koji već dugo imaju prevlast na tržištu kada je ova kategorija matičnih ploča u pitanju. Gigabyte je duže vreme pokušavao da im se u okviru UD serije modela suprostavi, ali se na kraju ipak ispostavilo da je neophodno kreirati posebnu seriju modela koji će imati naglasak na performansama, overklokingu i atraktivnom dizajnu.
Miloš Stamenković
Gigabyte G1.Sniper 2
Prva tri modela G1 serije, G1.Assassin, G1.Sniper i G1.Guerrilla, su modeli bazirani na Intel X58 čipsetu koji sada već predstavlja platformu na kraju svog životnog puta, iako je zvanično LGA1366 još uvek "top" rešenje za Intel procesore. Zbog toga je interesovanje za dotične modele u javnosti ipak bilo nešto manje, pa se sa velikim nestrpljenjem očekivao model za Sandy Bridge generaciju procesora.
Sada je konačno pred nama G1.Killer matična ploča bazirana na Z68 čipsetu, koja nosi oznaku G1.Sniper 2.
Z68
Osnovne karakteristike Z68 čipseta se u osnovi nisu mnogo promenile u odnosu na svoje prethodnike. LGA1155 podnožje se podrazumeva, podržana je ista maksimalna količina memorije, a i broj raspoloživih PCI Express linija je ostao na istom nivou. SerialATA podrška je takođe ista, dakle četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška, pogađate, nije se promenila: 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0.
Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnog "extended host controllera" koji podržava Intel xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška. Ovim rešenjem je malo uprošćena USB 3.0 priča, ali smo sigurno da će neki proizvođači ploča opet to malo zakomplikovati u želji da ponude više od četiri USB 3.0 porta.
Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 je sa sobom donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking "K" serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac mora u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite.
Z68 se tu pojavio kao rešenje ovog problema tako što nudi mogućnost i overklokinga "K" serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Možemo reći da Z68 predstavlja "2 u 1" rešenje koje u pristojnoj meri zamenjuje prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel je sa Z68 uveo još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim potencijalnim korisnicima.
Prva stvar je tehnologija pod nazivom "Virtu" koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 igru i raditi video encoding preko QuickSync-a. Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se ona sada i materijalizovala kroz podršku ove funkcije Z68 čipseta preko Virtu softvera. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno "presreće" zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao.
Za razliku od Hydra rešenja, Virtu nije tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati.
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom "SSD Caching" (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a.
