Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z

Izaberite željenu stranu:

  1. Početna strana
  2. Ploča na testu
  3. Rezultati
  4. BIOS, OC, zaključak

ASUS Maximus IV Extreme-Z

Kada su „Republic Of Gamers“ serija u pitanju, već se dobro zna kako izgleda ambalaža, pa kupci veoma lako mogu prepoznati jednu od ovih ploča na rafovima prodavnica. Ono što se takođe očekuje je i bogati propratni paket, pa je to slučaj i sa Maximus IV Extreme-Z modelom. Tu je kompletan set SLI, odnosno Crossfire „mostova“, četiri SerialATA kabla, dva termalna senzora i ROG USB kabl. Naravno, tu mora biti i Bluetooth adapter, kao i set EZ konektora. Na kraju, u paketu se nalaz i dodatni USB 3.0 bracket koji ukupan broj ovih portova povećava na čak deset.


Maximus IV Extreme-Z direktno na I/O panelu ima čak osam USB 3.0 portova, što je za sada ubedljivo najveći broj ovih portova do sada viđen na jednoj matičnoj ploči. Ovo je postignuto preko dva NEC USB 3.0 kontrolera koji preko dva dupla HUB-a omogućava ovaj veliki broj podržanih portova. Interesantno je da na I/O panelu nema USB 2.0 portova, već se oni mogu koristiti samo preko dodatnih bracket-a čime se može dobiti maksimalno devet portova. Naravno, jedan koji se nalazi na I/O panelu je u stvari rezervisan za „ROG Connect“ funkciju, pa tako umesto deset na raspolaganju stoji devet USB 2.0 portova. Pored svih ovih USB detalja, na I/O panelu se nalazi jedan PS/2 priključak, dve eSATA porta (preko JMicron 362 kontrolera) i dva LAN konketora (dva Intel gigabitna LAN kontrolera). Ovde nikako ne treba zaboraviti veoma koristan taster za resetovanje BIOS-a, koji se u praksi pokazao kao veoma koristan.

 


Set audio konektora je neizbežan, ali je interesantno da se Asus odlučio da upotrebi klasično Realtek ALC889 rešenje umesto Creative X-Fi koji smo viđali na nekim drugim „Republic Of Gamers“ pločama. Razlog za ovaj potez jeste malo misteriozan, a jedino realno objašnjenje može biti da je Asus jednostavno želeo da umanji cenu ove inače dosta skupe ploče, smatrajući da je ALC889 kodek sasvim dovoljan. Oni koji ipak žele Creative zvuk, mogu jednostavno dodati adekavatnu zvučnu kartu u jedan PCI Express x4 slot.  Međutim, ukoliko se u toj varijanti koristi SLI ili Crossfire u režimu sa tri grafičke karte, taj jedini PCI Express x4 slot će biti blokiran, pa je tada jedino moguće „ugurati“ zvučnu kartu u jedan PCI Express x16 slot koji je u tom slučaju jedini slobodan. Dakle, Maximus IV Extreme-Z poseduju ukupno četiri grafička PCI Express slota, a kako znamo za ograničenja Z68 čipseta, jasno da je Asus morao da implementira neko od poznatih rešenje za povećavanje broja PCI Express liniju ukoliko se želi podrška za rad više od dve grafičke karte. Tako se na Maximus IV Extreme-Z nalazi već odavno poznati NF200 čip, koji teorijski omogućava rad sa četiri grafičke karte.

 


Još jedna interesantnost je vezana za konfiguraciju slotova. Kada su dve grafičke karte u primarna dva slota, one rade u 2x8 režimu direktno preko procesora. Tek kada se u igru uvede treća grafička karta, onda se aktivira NF200 i tada sve radi u „x8-x8-x16“ modu. Po Asus-u, ova konfiguracija grafičkih PCI Express slotva predstavlja najbolju kombinaciju, jer je osnovni 2x8 mod direktno prek kontrolera u procesoru jednako brz ili možda čak i nešto brži u odnosu na 2x16 varijantu kada se koristi NF200. Kako NF200 čip dodaje „latency“, sasvim je jasno zbog čega Asus preporučuje dotičnu konfiguraciju grafičkih karti. Kroz par internih testova, pokazalo se da je 2x8 mod u većini slučajeva brži kada CPU ne predstavlja bitan faktor, odnosno kada je rezolucija visoka sa maksimalnim nivoom detalja, AA i filtriranja. Kada se rezolucija i nivo detalja spusti na nivo da od procesora i komunikacije sa njim FPS više zavisi, onda je se u većini slučajeva 2x16 mod preko NF200 pokazuje kao brži.

Ipak, u pitanju su stvarno minimalne razlike od maksimum jedan do dva frejma, tako da trenutno i nije toliko bitno da li će se koristiti 2x8 ili 2x16 mod. Ono što za Maximus IV Extreme-Z može biti mana je nedostatak PCI Express 3.0 podrške koju neki konkurentski modeli imaju. Ipak, za sada PCI Express 3.0 ne pravi nikakvu razliku po pitanju performansi, a kada budu bili dostupni procesori i grafičke karte koji podržavaju ovaj standard, tek onda ćemo moći tačno da utvrdimo koliko PCI Express 3.0 donosi kada su u pitanju realne performanse.
 


Naponska jedinica je uvek jedan od centralnih delova svake „Republic Of Gamers“ matične ploče, pa je to slučaj i sa Maximus IV Extreme-Z. Očekivano, implementirana je najjača Extreme Engine Digi+ varijanta koja primenjuje paralelni "phase" dizajn, omogućavajući lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice. Ova naponska jedinica može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju "switch", i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za "switch", što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje, i manji životni vek. Asus je za Extreme Engine Digi+ koristi metalno oklopljene Infineon MOSFET-e koji imaju za 30% bolju disipaciju toplote u poređenju sa standardnim rešenjem na istoj frekvenciji. Tu su i ML kondenzatori (Multilayer Polymer Capacitor) koji se opet manje zagrevaju, uz mogućnost da rade sa jačinom struje od čak 40A.


Pored toga, tu su posebne 3-phase jedinice za napajanje memorijskog kontrolera, čipseta i memorije. Preko MOSFET-a se nalazi već poznati  pasivni hladnjak, koji je heatpipe-om povezan sa hladnjakom koji se nalazi preko NF200 čipa. Što se tiče Z68, preko njega sa nalazi poseban i već poznati ROG hladnjak. Naravno, pored hladnjaka na Maximus IV Extreme-Z se nalazi još dosta poznatih „Republic Of Gamers“  detalja. „power“ i „reset“ tasteri su obavezna stvar, a tu je i LED displej za dijagnostiku eventualnih problema. Maximus IV Extreme-Z poseduje i set kontakata koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema, što je veoma korisna stvar za sve revnosne overklokere.

Pored toga, tu je i set DIP prekidača koji omogućavaju pojedinačno isključivanje PCI Express slotova „na živo“ u toku rada, što je korisna stvar samo pri LN2 overklokingu. Takođe za LN2 akcije, tu je i LN2 mod koji reguliše problem „hladnog starta“ koji se može javiti na dužim LN2 sesijama. Pored ovih specijalnih funkcija, Maximus IV Extreme-Z poseduje i „GO“ taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, "GO" taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija "GO" tastera u stvari "MemoryOK" koji radi kada je ploča isključena i treba da prilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbija saradnju sa pločom.



Galerija slika

  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z
  • Test: ASUS Maximus IV Extreme-Z

Tagovi: asus, intel, intel z68, matične ploče, maticne ploce, matične ploće, matične ploče - asus, maticne ploce - asus, republic of gamers, rog

Ne propustite